Petrovaradin

Петроварадинска тврђава је основана још у 12. веку и наредбу за њено грађење дао је угарски племић Петер Тере, по коме је и добила име Петрова Тврђава. Тада, нарвно, није била ни налик данашњој, и имала је средњовековни изглед.

Стара Петроварадинска тврђава, реконструкција са Цистерцистким самостаном у средини

Што се тиче данашњег изгледа тврђаве, камен темељац садашњој Петроварадинској тврђави положио је принц Крој, непосредно после ослобађања северног Срема од Турака, 18. октобра 1692. године, на јужном делу горње тврђаве. по налогу Хабзбуршког цара Леополда I. Том приликом је закопана и повеља, а тачно место је и даље непознато. Тако је изграђен и први бастион Петроварадина, који носи име Цара Леополда I и у њега је уграђено доста материјала из средњовековне тврђаве. Архитекта је био славни мајстор фортификација Француз Себастијан Вобан, који на жалост, никада није видео своје дело у стварности.

Данашња Петроварадинска тврђава

Изградњу су надзирали принц Евгеније (Еуген) Савојски, гроф Карафа, фелдмаршал Капрара и престолонаследник Јосиф. Стогодишња изградња импресивне и гигантске Петроварадинске тврђаве трајала је у току владавине неколико аустријских владара: Леополда I, Јосифа I, Карла VI, Марије Терезије и Јосифа II.

Na slici sasvim levo prikazan je car Leopold I, u sredini princ Eugen (Evgenije) Savojski, a desno je grof Kaprara

Занимљиво је да је једино најмлађи цар, Јосиф II, заиста и био на тврђави, и то 5 пута. Стална посада је на тврђаву постављена већ 1702. године, а сачињавале су је чете мађарских хусара и одред српских "хајдука". У време Наполеоновских ратова, царска ризница Хабзбурговаца је била пребачена из Беча у Петроварадин, јер се сматрало да се "Петроварадинска тврђава никада не може освојити", што сведочи о њеној чврстини и вери коју су Хабзбурговци имали у њу.

Аустријски цареви из династије Хабзбурговаца који су учествовали у изградњи тврђаве, слева на десно: Леополд I, Јосиф I, Карло VI, Марија Терезија и Јосиф II

Као година завршетка Петроварадинске тврђаве спомиње се 1780. година, мада су неки радови у подземљу и надземљу потрајали још неколико година. Ипак све планирано није завршено. а то се у делу подземља најбоље види (неозидани ходници, "земљани тунели", краћи "слепи ходници" и др.)

Na slikama su prikazani vojnici iz vremena Habzburљkog carstva i stara mapa Tvrрave

Изграђена на 112 хектара, ова фортификација заузима друго место у Европи. Већа од Петроварадинске је само тврђава у Вердену (Француска), која је претрпела велика разарања, посебно у Првом светском рату.

Detalji iz Muzeja Grada Novog Sada